Sjećam se tog dana kad smo Isusa razapeli.!
Bio je to u početku lijep dan…pomalo bez puno nekih osjećaja…lagan kao povjetarac.!
Tokom jutra dok su još svi spavali i sanjali svoje snove o svojim svakodnevnim poslovima, željama, nadanjima…i svemu ostalom što veseli nas u našim uskovidnim poljima, pojedincima pade na pamet ono o čemu sanjaju danima….pade im na pamet da maknu ono što im ne odgovara u njihovim putovanjima ovozemaljskim putevima…
TREBA MAKNUTI ISUSA….!
Pojedinci se udružiše i skovaše plan…ajmo polako maknuti ono što nam smeta…jer ipak mi sami želimo sebi ono najbolje za nas…novac, moć, putovanja u nigdje, bludnost, uglavnom površna zadovoljstva… . Kovanjem planova tako napraviše predodžbu i drugima da je bolje maknuti ono što nam se ispriječilo u našim mutnim nadanjima i željama…!
Kovali su plan i sve se više dopadao onima koji su mislili kao i oni…
Nakon jutra nastavi se tako lijep dan…milina…idemo maknuti sve ono što nas sprječava da uživamo u danu…! plan napravljen pa skoro savršen…bilo je tu i ljudi koji su ga dobro poznavali, ali nekako im se želja za nečim “drugim” povećala, jer su ovi jako dobro znali zavesti i prikazati stvari jako lijepim i zamamnim za oko…priključilo se nas sve više…sad već horda, koja traži svoja prava….svoje nešto…
Sve to je bilo dobro i pomno isplanirano…i odvilo se jako brzo….u tren…..
ISUS NA KRIŽU…razapet između mnogo toga….!!!
Pomno gledam taj događaj…u tom trenu vidjeh nas ljude…možda bolje reći ili ne reći kakvi smo bili u tom trenu, svi okupirani svojim nekakvim idejama, obećanjima, nadanjima, željama, obvezama, poslom…svi smo stojali i samo gledali…NJEGA….bez ikakve krivnje razapeta zbog nas, za nas…!

Muka me obuze kad sam vidio što smo napravili, i kako smo to tako lagano opravdavali sa mnogo riječi koje su slične…praznini..ničemu…gledam sliku, tren……..
Nebo iznad ISUSA ispunjeno anđelima, arkanđelima…nema im broja…čekaju da čuju zov Onoga koji je između nas i njih, ali on ih zamoljavaše, teškim i ranjenim glasom…Nemojte…nemojte, ne znaju što čine…pa kolika Ljubav treba za to…pod Nogama mu mi ljudi svi u blatu svojih grijeha likujemo kako je tako najbolje…blatni i smrdljivi..čekamo smrt Njegovu, pa da dalje nastavimo…!

Gledam dalje…naša buka u huka za “pravdom” bijaše sve veća i veća…!
Anđela se povećao broj za 10 puta…i čekaju da čuju slovo, riječ, nešto da nas sve zbrišu u jednoj jedinoj sekundi…sve do jednoga….ali sve što su čuli bila je molitva za nas i želja da nas obrane od nas samih…! PUT, ISTINA I ŽIVOT, moli za nas koji smo to napravili….!!..mnogo za razmišljanje..!

Desi se ono najgore…ISUS ispusti dah ovozemaljski….!!
Nama koji smo to snivali od jutra, evo dođe…to što htjedosmo…oslobodio nam se put za naše ovozemaljske želje…nema GA više, ostali smo samo mi u onom istom blatu i borbi sa samima sobom, bez pobjednika, samo gubitnici..!
Stoji Križ, stoje Anđeli, gleda Pradavni…!
sve riječi sada su suvišne, ali ostaje osjećaj i pitanje…tko je tu bitku dobio i za koga…!