Onog trena kad smo postali ono što smo odabrali…dali smo bili sretni..!??
Pitanje za sve..!…lako je pitanje, ali je odgovor mučan, malo i bučan..! Tragedije životne i putevi koji nam se nekad nametnu odrede jedan dio puta kojeg pređemo ili prođemo, ali opet je jedan dio do nas…odnosno …kako smo se postavili u tom trenu ili vremenu..!
Život i njegovi putevi pred nas stavljaju odabire i to nas određuje… Nije pitanje koliko je veličina toga što je pred nama, nego kako smo mi se ponijeli prema tome…Dali smo samo gledali i govorili da mi za to nismo krivi ili da nas se to ne tiče….ILI..smo dali sve što smo mogli u tome trenu i onako kako smo znali..:!
Postoje razni trenutci kada smo samo gledali sa strane na ono što se zbiva…ti trenutci su nas odredili možda dobro možda loše…sami trebamo o tome razmisliti, ali ne iz naše perspektive , nego iz perspektive onoga kojemu se to nešto događalo….što je on očekivao od nas i koliko…

Primjer: (pročitao sam negdje o tome..!)
Zapalila se štala nekome seljaku…dva goluba sa strane na jednom drvetu gledali što se zbiva…jedan od njih vidjevši da nema nikoga da pomogne gasiti požar, odleti od obližnjeg jezera uzme vode u kljun i baci na vatru…drugi, dok je gledao što taj golub radi…sa podsmijehom reče: pa što ti možeš s par kapi tolikoj vatri…!
Odgovori mu golub: možda ništa, ali je to sve što ja mogu napraviti..!

Naše nedaće u životu su prilika da dokažemo kako, kada i koliko smo spremni napraviti za nekoga i za sebe..! Prilika je svaki dan da budemo oni koji će dati sve od sebe da nešto bude malo bolje ili malo manje loše…do nas je…nije do drugih..!