Evo ovako to izgleda:

Naslov nema veze sa tekstom: evo ovako je to bilo kad je bilo

Sjećam se noći te…hladnoća oko mene, ja sam sam idem nekuda po mraku jedina svjetlost koja pomaže u mraku je ona od mjeseca kojeg je samo pola na vedrom zimskom nebu punom zvijezda. Ja moćan, pametan, pun sebe idem…sve na mome putu je ništa, svaki znak je samo tu bezveze ja sve znam…idem opet dalje i dolazim budim se na  svetoj misi na kojoj svećenik govori o ljudima koji su sve više materijalisti i zaboravljaju na ono bitno….hm koji pametnjaković mislim ja, ma šta mislim znam, pa on priča o materijalizmu a prvi vozi auto vrijedan kao nečija cijela kuća i naravno zgadi mi se on…vratim se idem dalje po mraku budim se na nekoj fešti, puno lijepih žena, alkohola, jake muzike , ma to je ono što mi treba , a ne onaj da mi priča neke gluposti i sav sretan se budim….odnosno nastavljam po tom istom putu po mraku i naravno sve znam…opet blic, moj prijatelj i ja na kavi i još nas je tu super, u pozadini naše priče svaka druga riječ psovka i mi se nadglasavamo tko će jače psovati i biti u centru pažnje i naravno ja sam opet glavni…super idem dalje opet mrak mislim ali ipak ja sve vidim…ma znam ja to sve…opet se budim na nekoj misi negdje, puno ljudi, neke znam, neke prvi put vidim…dosadno je, opet neki svećenik priča o nekim glupostima,,, joooj kako je dosadan, pa on prvi to neradi što govori da ja trebam…ajmo dalje spavati, mrak je zakon vidiš samo ono što hoćeš..opet blic opet neka fešta hrane na bacanje, pića potoci, polu golih žena na pretek, glazba toliko jaka da se sav treseš i ništa nečuješ od svojih misli…super ovo je predobro da bi bilo istina…ludilo .., ajmo dalje po onom istom putu…i naravno evo ga opet blic …moja mama…znaš dijete to je sve dobro nije da ja tebi prigovaram, ali nije li to malo previše ipak si ti u braku trebao bi se brinuti o svome bračnom drugu jer i on treba pažnju…od tebe,  ma daj mama pusti me to ću ja sve riješiti..a kako pita ona mene, ništa se ne brini…opet sve po starom idem ja dalje po svome putu i sve više postajem nezadovoljan sa onim što imam i počinjem ja opet malo se nadopunjavati, alkohol, hrana, žene, razvratnost i opet mi je super…jak sam kao stijena..mama nema pojma, a bračnom drugu ako se nesviđa neka ide,,,ja sam kralj…ja sam kralj…!!! I opet na put kojeg znam šta će mi znakovi, pa valjda sam ja KRALJ…svi su ostali glupi i nemaju pojma…i opet blic opet mama,,.treba se ići ispovijedati dijete ipak ide Božić znaš treba čistog srca dočekati rođenje Kristovo…hm aj dobro da me nedavi odoh, ma šta da mu kažem pa on isto tako kako sam čuo radi neke gluposti i ja da se njemu govorim o svojim grijesima pa nisam pao s drveta…bla bla i gotovo opet sve po starom..ajmo dalje………………..i tako još puno toga do jednog trenutka kad sam osjetio da ima i drugih ljudi oko mene koji nešto znaju i vidjeli su nešto, pa sad sjeli i pričaju…kako se treba promijeniti da bi sve promijenilo…hahahah kakva glupost pa šta ću se ja mijenjati pa nek se drugi gone ako im nepaše nek idu od mene…ali osta to malo negdje u kutu i svaki dan po malo, sve češće to mi padne na pamet i nešto me jako počne gurati na mjesta kojima sam se uvijek divio sa daljine…i odjednom sam počeo slušati više nego pričati, više moliti…samo zato što mi moje dvije radne kolegice koje su znale više od mene i uvjerile da nisam u pravu….kako sam se tad naljutio…jooj…pa meni netko da kaže kako nisam u pravu…hm…i ohladilo se to malo, i pođoše problemi, sve se nešto mijenja, sve više mi se gade neke stvari koje su mi bile jako drage, koji je sad klinac, ja hoću tamo gdje mi je bilo lijepo kad ono tamo..fuuuuj…šta je sad.??? alkohol neće u mene gadi mi se, postajem sve nervozni u drušvu koje mi je bilo sve…sve mi smeta…i ajd dobro proći će….nekako opet je zaspem i opet zagrlim put onaj fini za mene…kad ono blic strašni, probudim se ja ujutro oko pola sedam i mislim mogao bih na misu nisam bio dugo a i da me mama nedavi, aj idem otići…..dolazim ja na misu koja je bila na otvorenom jer je bilo ljeto i ima tu još oko 150 ljudi, aj super nije naporno…izlazi svećenik i gleda u mene…a toliko ljudi on samo gleda u mene…počinje misa on i dalje gleda u mene i počinje govoriti sve meni samo meni…govori mi o onome što me počelo mučiti… i objašnjava mi sve onako lagano da i ja mogu razumijeti, priča polako, počinje meni i malo biti neugodno što mi reče neke stvari o kojima samo ja znam, kako on to zna mislim šta mene muči…aj dobro,ali on ne prestaje, sve više mi priča o mojim problemima počinje meni biti sve lakše, ali on i dalje samo meni govori, pa ja nemogu vjerovati kako on zna sve što mene muči…nevjerovatno..!! I završi misa…već..!!!onako mi se učinilo, i idem kuće i razmišljam šta se dešava..??? I opet ja bacim sve to u stranu, ali kako ja više to guram u zaborav ono se sve brže vraća… i ajd da se sam uvjerim da je to bila slučajnost , odem ja opet na misu običnim danom..u crkvi malo ljudi oko 20-tak…i ajd dobro je bude misa brzo gotova,…izlazi svećenik na oltar i počinje opet samo mene gledati, i opet samo o mojim problemima govoriti…pa nemoš vjerovati šta se to dešava sa svećenikom, kako on to sve zna i bilo je toga još puuuuno…kad u trenu svakodnevice ja zastadoh i jedan prijatelj mi malo neke stvari posloži u glavi…i ja odem i ispovjedim se ono skroz nakon neznam koliko godina…i pričestim se na misi shvatim da sve ono što se desilo se desilo meni, da nije se svećenik promijeno i stalno gledao u mene nego sam ja stalno gledao njega, i da nije on govorio meni nego sam se ja pronalazio u svemu tome o čem on priča, i tek sad čujem dobro i vidim…da sam se ja promijeno a da neznam kako je se to sve molgo desiti meni koji sam otišao u sasvim nekom drugom smijeru i sad kad idem nazad malo mi je lakše , više se molim i kad god mogu sjedim u tišini i slušam svoje misli za koje nisam znao da postoje i shvaćam da ima puno toga što se dešava sa nekim razlogom i koliko god se činilo ružno u samom početku na kraju bude dobro..i sad mi je lakše shvatiti poneke stvari, iako mi se čini da sam tek na početku , ali mi je to dovoljno lijepo da mogu popričati sa ponekim ljudima koji ti kažu nešto čega uopće nisu svjesni i kad shvatiš da to nisu oni rekli nego sasvim netko drugi dali onaj što te voli ili onaj drugo, ali svejedno znaš. Puno je ljepše hodati po danu i poštivati znakove koji te štite od prevelikog izlaganja glupostima i odlučio sam da idem dalje i da ovo sa vama podijelim jer vjerovatno mislite ili ste mislili kao i ja nekad , pa će vam biti lakše kada vidite da niste jedini…kojima treba pomoć..