Kad sam mislio kako bi bilo kad bilo nisam znao da je već bilo…jednog običnog dana koji se nije razlikovao puno od ostalih dana u mom životu…na jedan tren u tom danu je ušla jedna osoba koja je naizgled bila sasvim u redu…i kako su sekunde prolazile dolazio sam do zaključka da je ipak malo drugačiji od mene i većine ljudi koje znam po mnogo toga, ali me najviše zabrinulo to kad je rekao da ima dijete, da radi sam, da ima plaću duplo manju nego ja, i još niz drugih sličnih stvari…a u njegovom oku nije bilo niti trenutka nezadovoljstva, u njegovim riječima ni djelića sekunde ružnih, u njegovom osmjehu se nazirala jako velika doza pozitivne energije koja je ostavila na mene veliki utjecaj….na kraju je nudio pomoć za neke stvari i to čak besplatno….i dalje se smijao…i kad je otišao ostao je na meni trag koj se nije vidio izvana, ali iznutra shvatih da sam jako nezahvalan na svim darovima koje imam, bio sam malo čak i nesretan zbog toga…bilo mi je žao mene i svih nas koji smo isto tako nezahvalni i stalno nešto prigovaramo….počeo sam razmišljati kako je moguće da je on slučajno došao i u  jako kratkom vremenu ostavio toliki trag na meni…i na mom shvaćanju života…mislim da bi svi trebali mlo ipak zastati i razmisliti o svojim postupcima ,pa ček i onim naj manjim…koji mogu puno toga promjniti kod nas i kod onih kojima učinimo iste….mislim da ću ga se sjećati jako dugo, a pogotovo kad je se smijao…jer u tom osmijehu je bilo puno neke čude energije koja me je protresla….nadam se da ću i ja moći nekoga barem malo tako protresti sa svojim postupcima….nadam se…