Mi ljudi \u010desto u na\u0161em \u017eivotu, kada se neki problem dogodi, pitamo sebe i druge: tko je kriv? Tra\u017eimo krivca. U tom tra\u017eenju \u010desto nismo objektivni; \u017eelimo ga na\u0107i pod svaku cijenu, ne biraju\u0107i sredstva.
Paradoks ljudskog razmi\u0161ljanja je u tome \u0161to je na kraju te borbe i tra\u017eenja,
krivac, naj\u010de\u0161\u0107e \u2013 netko drugi.<\/p>\n\n\n\n
Kada nastane problem, on naj\u010de\u0161\u0107e ima tri izvora: prvi je ono \u0161to smo naslijedili, drugi izvor smo mi sami, a tre\u0107i je okolina. U puno slu\u010dajeva mi \u0107emo jednostavno izbaciti sebe kao krivca, jer nam je lak\u0161e okriviti okolinu ili naslje\u0111e. I tako nerijetko prona\u0111emo “krivca” u okolini, nekoga tko uop\u0107e nema veze s tim problemom. Ali, pronalaskom tog la\u017enog krivca nismo rije\u0161ili problem! Mi smo ga osudili, dodijelili mu status, ali problem i dalje stoji nepromijenjen i nerije\u0161en.<\/p>\n\n\n\n
Uzmimo za primjer da naslijedimo neki aparat od prijatelja. Uklju\u010dimo taj ure\u0111aj u struju, a on zaiskri i zadimi se. Mi mislimo da to tako mora, ili smo previ\u0161e lijeni pozvati nekoga tko se razumije da pitamo je li to normalno. Ne rije\u0161imo taj detalj. Kada se udaljimo, taj aparat \u0107e mo\u017eda opet zaiskriti i zapaliti se. Izgorjet \u0107e neke stvari oko nas. I kada do\u0111u vatrogasci i stru\u010dnjaci, mi \u0107emo re\u0107i da je ure\u0111aj dobiven i prebaciti odgovornost na nekog drugog. Okrivit \u0107emo sasvim drugu osobu, ne stavljaju\u0107i sebe kao krivca ni malo. A da li su na\u0161e o\u010di vidjele iskre i dim? Jesu. \u0160to smo poduzeli? Ni\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n
Za\u0161to je to tako? Zato \u0161to \u010dovjek ne \u017eeli priznati sam sebi da je svojim neznanjem, lijeno\u0161\u0107u i zatvaranjem o\u010diju doprinio da stvari budu jo\u0161 gore. Pronala\u017eenje krivca nije rje\u0161avanje problema. Mi \u017eelimo da se svi drugi promijene, samo mi ne. Na ovaj svijet je nekada davno do\u0161ao \u010dovjek koji nije bio ni za \u0161to kriv \u2013 Isus Krist \u2013 pa smo ga osudili.<\/p>\n\n\n\n
Glas vi\u010de: “Obratite se i vratite se!”. A \u0161to mi napravimo? Ni\u0161ta. Dokle god je u nama takvo razmi\u0161ljanje i prebacivanje odgovornosti, mi \u0107emo se gu\u0161iti i ugu\u0161iti.<\/p>\n\n\n\n
Zato shvati: voda nije kriva zato \u0161to se \u010dovjek utopio! Nego je \u010dovjekovo neznanje krivo za njegovo gubljenje \u017eivota u toj vodi. \u017divot kada nas okru\u017ei nije kriv, nego na\u0161e neznanje i na\u0161a lijenost.!<\/p>\n\n\n\n
\u010covje\u010de, za sve \u0161to ti se de\u0161ava preuzmi odgovornost i shvati da mo\u017eda jednostavno nisi nau\u010dio plivati. Ne budi lijen i nemoj tra\u017eiti krivca drugdje. Postani svjestan toga, budi hrabar, odva\u017ei se i daj si truda da se nau\u010di\u0161 barem odr\u017eavati na vodi, ako ve\u0107 ne zna\u0161 plivati.
Amen, Aleluja.!!!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Mi ljudi \u010desto u na\u0161em \u017eivotu, kada se neki problem dogodi, pitamo sebe i druge: tko je kriv? Tra\u017eimo krivca. U tom tra\u017eenju \u010desto nismo objektivni; \u017eelimo ga na\u0107i pod svaku cijenu, ne biraju\u0107i sredstva. Paradoks ljudskog razmi\u0161ljanja je u … Continue reading