Svaki dan smo u nekom od ovih iz naslova pojmova…
Brzina svaki dan, dok jedemo, dok hodamo, dok mislimo, dok gledamo, dok se molimo i ako se molimo , jer naj\u010de\u0161\u0107e ka\u017eemo kako nemamo vremena za molitvu….pa kako \u0107emo i imati vremena za bilo \u0161to kad nemamo za osnovno…! I tako kroz brzinu dolazimo do u\u017eurbanosti svakodnevne, sve je po\u017eureno, u\u017eurbano i opet ne stignemo ni\u0161ta…tra\u017eimo se u u\u017eurbanosti i ne nalazimo sebe zbog nepregledne u\u017eurbanosti u svome \u017eivotu…!
Nakon tih nenormalnih brzina dolazi stres, stres i stres za sve …kako za nas tako i za one oko nas…djecu, supru\u017enike, roditelje, rodbinu, prijatelje…sve se mijenja na lo\u0161ije…
Sve manje vremena, sve ve\u0107a u\u017eurbanost, postaje stresno sve \u0161to je nekad bio u\u017eitak , pretvorilo se u stres…!<\/p>\n\n\n\n
I napokon dolazi PAD….!
Padamo u svim poljima ne samo u jednom, nego svim poljima svoga \u017eivota…padamo i padamo….! I onda pitanje, pa kako to!??
Pa kako se ovo desilo, pa kad se ovo desilo, pa za\u0161to se ovo desilo—-i tako u nedogled s pitanjima “PA KAKO”….!
Odgovor je vrlo lako na\u0107i iako izgleda da nije tako, ali ipak je…!
Odgovor je slijede\u0107i: ako \u017eeli\u0161 na\u0107i krivca za sve \u0161to se desilo, oti\u0111i na mjesto na kojem ima\u0161 ogledalo, stani pred ogledalo i pogledaj dobro, dobro se zagledaj….TO JE KRIVAC…!! za sve \u0161to se de\u0161avalo i \u0161to se de\u0161ava…te\u0161ko je to, ali tako je…!
Bilo je lako na\u0107i krivca, ali nama se ne svi\u0111a odgovor….mi bi kao prije, da je netko drugi kriv, ali ako \u017eeli\u0161 Istinu, tu je po\u010detak…!<\/p>\n\n\n\n
I napokon PO\u010cETAK…..!
Kada sebe proka\u017eemo kao gre\u0161nika odnosno kao krivca za sve \u0161to se de\u0161ava onda po\u010dinje, tek po\u010dinje put povratka….koliko \u0107e trajati put povratka ovisi opet o onome \u010dovjeku ispred ogledala—-jer to je Istina…nije mogu\u0107e i\u0107i vi\u0161e naprijed ako nekog drugog okrivljujemo, ako nam je netko drugi kriv…..kriv je ovaj, kriv je onaj, kriv je Bog…mi smo spremni sve druge okriviti, a to je znak nama da ne idemo putem pravim, putem Istine…!
Priznanje sebi da sam slab i gre\u0161an je po\u010detak …kao nekakav trening…da izvje\u017ebamo vidjeti svoje nedostatke, ne od drugih, nego svoje nedostatke….onda nam je lako re\u0107i onome koji nas je poslao na ovaj put….ja sam pogrije\u0161io O\u010cE…
O\u010cE ja sam….O\u010cE vodi me…O\u010cE…volim TE…!
Tek nakon ovoga ide put povratka…nije lak, jer smo mi puno toga tu nabacali i natovarili si na svoja le\u0111a puno toga \u0161to je od nas, ne od Boga…!
<\/p>\n\n\n\n
I napokon KRENI…!
Kreni uz Oca svog , polako kao kad dijete u\u010di hodati, polako uz svog Oca, pa kad krene\u0161 padati, Otac \u0107e te uhvatiti, zna\u0161 i sam da i to malo dijete ako se udalji od svog Oca i krene padati da \u0107e biti mo\u017eda da te Otac ne\u0107e sti\u0107i uhvatiti, pa \u0107e\u0161 pasti i udariti se…nema veze, otpla\u010di, otpla\u010di sve svoje udaljenosti od Oca….i odlu\u010di Mu biti blizu, pa i kad krene\u0161 padati, On \u0107e te uhvatiti….bitno je biti blizu Oca.
Svaki dan neka krene s Ocem i polako korak po korak uz Oca i ne boj se…!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Svaki dan smo u nekom od ovih iz naslova pojmova…Brzina svaki dan, dok jedemo, dok hodamo, dok mislimo, dok gledamo, dok se molimo i ako se molimo , jer naj\u010de\u0161\u0107e ka\u017eemo kako nemamo vremena za molitvu….pa kako \u0107emo i imati … Continue reading