Ovih dana pred ro\u0111enje Gospodinovo….zapitah se malo…Kako je to bilo onda..!’
Dali bi bi danas bilo druga\u010dije..!?
Onih dana kad se Marija trebala poroditi, obilazili su ona i Josip mnogo domova da ih netko primi, ali bijahu nepo\u017eeljni..bili su mo\u017eda pomalo \u010dudni…tra\u017eiti da ih netko primi u toplinu svoga doma …u “mirno\u0107u” svojih navika…u svoju odaju, gdje samo oni mogu biti…pomalo \u010dudno od Marije I Josipa—pitam se dali bi danas bilo druga\u010dije…!?
Dali bi danas ja i ti ustupili tako nekome svoj dom…!?
Tra\u017eio je Josip i kucao u nadi da \u0107e na\u0107i za Mariju i Isusa nekakav “dom” dostojan njihove malenosti…i danas tra\u017ee odnosno tra\u017ei Josip od nas da se probudimo i pogledamo \u0161to to oni nama nude…nekako mi se \u010dini da smo jako lijepo uredili svoj dom i pripremili puno toga, ali za koga…!?…kome bi ustupili dio svog doma, dio svoje ti\u0161ine…puno smo svjetala upalili i \u010dini se kao da smo ostavili trag odnosno obasjali put ka svome domu, ali za koga..:!?<\/p>\n\n\n\n
U ono vrijeme nije bilo toliko “lampica” za ne\u010diji ro\u0111endan, za radost ne\u010dijeg dolaska, jedina “lampica” bio je Josip koji je i\u0161ao u nadi da \u0107e na\u0107i, ali nije na\u0161ao—pitam se dali bi danas na\u0161ao da do\u0111e kod mene i tebe…!?
Pitam se s pravom …tko je toliko dostojan da mu ja ustupim dio svoga doma…ipak je to moj dom, moj “mir”…moja navika…moj “ne\u0161to”…!
Josip je bio skroman…tra\u017eio je malo mjesta za Mariju, ali nije na\u0161ao nigdje, pitam se adali bi danas bilo druga\u010dije..!
Danas bi bilo mo\u017eda jo\u0161 i gore…jer smo mi danas spremni na prokazivanje, spremni smo na osudu, spremni na tu\u017ebu, spremni na sve samo da bi nam bilo ugodno…
I tako nakon nekoliko dana obila\u017eenja, tra\u017eenja, moljenja i mnogo poni\u017eenja…ostao je Josip u \u010dudu gledaju\u0107i na sva ta toliko vrata koja su ostala zatvorena, jer nije bilo mjesta…pitam se kako bi bilo danas,,,sad …!? Mo\u017eda jo\u0161 i gore.!
Te\u0161ko je bilo biti Josip onda…te\u0161ko je bilo puno toga znati, a ne mo\u0107i re\u0107i, jer nitko ne\u0107e da poslu\u0161a, svi su bili zauzeti….!<\/p>\n\n\n\n
Danas znam da bi bilo “druga\u010dije”:
– svi bi rado u\u010dinili uslugu nekome za koga znaju sigurno da im ne mo\u017ee vratiti
– svi bi rado ustupili svoj dom nekome tko nema svoj dom
– svi bi rado dali svoj obrok kojeg su pripremali danima nekome tko nema ni\u0161ta
. svi bi rado svaki dan ustajali rano i i\u0161li od svoje ku\u0107e da vide gdje je taj \u010dovjek koji tra\u017ei
– svi bi rado uredili svoje domove i zvali trudnu mladu djevojku na zajedni\u010dki obrok
– svi bi rado upalili mnogo lampica da nepoznati gosti mogu do\u0107i po mraku
– svi bi rado puno toga podijelili sa ljudima koji su bili vidno u potrebi
– svi bi rado puno toga napravili…
ipak se nadam, jer onda ljudi nisu znali da im na njihova vrata dolazi netko tko je za njih spreman u\u010diniti sve…danas znaju, \u010duli su ve\u0107 mnogo puta da je Isus tu…da dolazi svaki tren, zato i je sve tako sve\u010dano….!!!…ili mi se samo \u010dini…!?<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ovih dana pred ro\u0111enje Gospodinovo….zapitah se malo…Kako je to bilo onda..!’Dali bi bi danas bilo druga\u010dije..!?Onih dana kad se Marija trebala poroditi, obilazili su ona i Josip mnogo domova da ih netko primi, ali bijahu nepo\u017eeljni..bili su mo\u017eda pomalo \u010dudni…tra\u017eiti … Continue reading